EGIPATSKA MAU MAČKA

Tačkasti prugasti uzorak može se videti kod mnogih pasmina mačaka, ali samo jedna se može smatrati prirodno tačkastom pasminom, a ne namernim proizvodom modernih uzgajivača. Egipatska mau mačka jedna je od pasmina koja veoma liči na svoje drevne predke, zajedničke pretke svih domaćih mačaka. Mnogi primeri iz umetnosti drevnog Egipta prikazuju mačke boja i uzoraka tačkasto prugastih životinja. „Mau“ je prikladan naziv za pasminu - na egipatskom znači „mačka“!

Egipatska mau mačka stigla je u Sjedinjene Države početkom pedesetih godina 20. veka, a donela ju je ruska emigrantkinja, Nathalie Troubetskoy, koju su, dok je boravila u Kairu, očarale tačkaste šare uličnih mačaka koje su lutale gradom. Troubetskoy je srebrnu tačkastu ženku odnela sa sobom kući, u Italiju, a tamo se mačka parila sa lokalnim dimasto-tačkastim mužijakom. Rezultat su bili bronzano-tačkasti mačići.

BURMILA MAČKA

Azijska grupa mačaka, takođe poznata pod nazivom burmilla mačka, mešanac je burmanske i činčila dugodlake/persijske mačke, a nastala je slučajnim parenjem ljubičaste burmanske ženke i činčila mužijaka u Londonu 1981. godine. Njihova četiri potomka bili su veoma atraktivni, srebrno osenčani mačići, i oni su utemeljili pasminu. Godine 1984. osnovan je Klub ljubitelja burmilla mačaka, a nakon konsultacija sa raznim organizacijama ljubitelja mačaka, pokrenut je program uzgoja.

Prvi okot je bio burmanskog tipa, a u početku je cilj bio pariti burmille sa burmanskim mačkama svaku drugu generaciju, u cilju povećanja genetske baze. Iako burmilla mačka u suštini ima isto poreklo kao i dugodlaka tiffannie mačka, GCCF je 1989. priznala prelepu burmilla mačku - a FIF-a je to učinila 1994. - kao dovoljno različitu po uzgoju da bi postala zasebna grupa, a ne pasmina, pa je azijska grupa dobila prve standarde pasmine koji su omogućavali dodeljivanje bodova za temperament.

PERSIJSKA MAČKA

Glamuroznog izgleda i mirne naravi persijska mačka jedna je od najpopularnijih čistokrvnih mačaka na svetu. Persijaneri, duge svilenkaste dlake i spljoštene njiske već vekovima očarava mnoge ljubitelje ovih krznatih ljubimaca. Engleska kraljica Viktorija imala je dve plave.

DLAKADlaka je kod persijskih mačaka vrlo karakteristična. Izuzetno je dugačka, dužine i do 15 cm, svilena i gusta, bogato štrči nad telom, stvarajući gustu grivu iznad vrata i između prednjih nogu. Duga sjajna dlaka pokriva čitavo telo. Osnovna boje krzna kod persijskih mačaka su: bela (sa plavim očima), zatim crna, plava, crvena i krem. Uz to se javljaju mnogobrojne varijante kao što su: dvobojne, osenčene, zadimljene, srebrne i zlatne. Takođe mogu biti mramoraste, tigraste i tačkaste.

TEMPERAMENT

Osim izuzetno privlačnog izgleda, persijske mačke su stekle veliku popularnost zbog svoje blage ćudi, staloženog ponašanja i izrazite druželjubivosti. Mirne i tihe, privržene i mazne, čine gotovo idealnog mezimca za stan, kuću i relativno ograničen prostor.Ove mačke su posvećene svom vlasniku, ali njihovo poverenje i ljubav mora da se zasluži.One žude za pažnjom i ljubavlju i vole da se maze, ali neće dosađivati i tražiti pažnju kao mnoge druge rase. Zahtevaće pažnju jedino ako smatraju da je ne dobijaju dovoljno. Persijaneri se smatraju najmirnijom rasom. Tolerantni su prema drugim mačkama u kući, ali dešava se i da iznenade izrazito neprijateljskim stavom kada čuvaju svoju teritoriju. Dosta vremena provode u doterivanju svoje dlake kao i u spavanju.

RUSKA PLAVA MAČKA

Veoma cenjena rasa mačke, prepoznatljiva po mekom, gustom krznu plavičastog odsjaja.  Inteligente, privržene porodici, ali oprezne prema strancima uvek dostojanstvenog držanja za ove mace se često kaže da su odane kao psi.

DLAKA:

Krzno je gusto, sjajno i svilenkasto. Često ga opisuju da podseća na najfiniji pliš. Plava je osnovna boja ove rase tj. siva sa plavim odsjajem preko koga prelazi svilenkasto – srebrni sjaj. Ovaj sjaj se javlja zbog duplog krzna, pri čemu je tamnija boja pri dnu, tako da svetlija boja dolazi do izražaja na tamnoj podlozi. U nove vreme razvijene i crne i bele varijante krzna.

TEMPERAMENT:

Tihe, nežne i pomalo povučene, ali su izuzetno privržene porodici i često se za njih kaže da su mačke sa odanošću psa. Osteljive na atmosferu i emocije u kući, sa izraženom potrebom za ljubavlju. Veoma su inteligentne i veoma brzo mogu naučiti da otvaraju vrata, vraćaju loptice i mnoge druge „trikove“. Ove mačke aristokratskog držanja, oprezne su i suzdržane prema strancima. Obazrive su i promišljate, ali i veoma radoznale i vesele. Poznate su i po svojoj razigranosti, kao i druželjubivosti prema drugim životinjama. Vole miran život i ne prijaju im promene. Zbog njihove blage naravi mogu ostati same u stanu i po nekoliko sati.

SIJAMSKA MAČKA

Za mnoge ljude, sijamska mačka predstavlja najveću mačju lepotu, a od svih pasmina ona je verovatno najprepoznatljivija zahvaljujući svojim oznakama - obojene uši, maska, 'čarape' i rep - na svetlijem telu, a sve to istaknuto blistavim, prodornim plavim očima. Sijamski mačići su, kad se okote, potpuno bijeli, a oznake i boja razvijaju se veoma postepeno.

Sijamska mačka se često pojavljuje u umetnosti i literaturi drevnog Šijama (danas Tajland), te se može pohvaliti istinski orijentalnim - i egzotičnim - poreklom. Više od 100 godina nakon što se pojavila na Zapadu, sijamska mačka je ostala jedna od najpopularnijih pasmina, kao kućni ljubimac i mačka za izložbe.Postoje mnoge teorije o poreklu sijamske mačke - uključujući i one koje kažu da je u srodstvu sa egipatskim i manks mačkama - ali je opšte prihvaćeno da je sijamska mačka vrsta koja je postojala u drevnom gradu Ayudha, koji je utemeljen 1530. i bio je glavni grad Šijama do 1767. kad su ga osvojili Burmanci.

Među artefaktima i rukopisima, spašenim iz grada i danas smeštenim u Narodnoj biblioteci Tajlanda u Bangkoku, najpoznatija je - i za mnoge, najlepša - Knjiga pesama o mačkama. Nije poznato kad je tačno napisana, ali to je moglo biti između 1350. i 1750. godine.

BIGL

Nekoliko zanimljivih činjenica:

1. Oni su velika njuškala 

Bigl ima izrazito dobro razvijen njuh. Naime, svaka njegova moždana ćelija povezana je sa njegovim nosom. Tako će vaš ljubimac sve potrebne informacije dobiti upravo putem ovog čulaa. To bi mogao biti problem kod šetnje, zato bi bilo najsigurnije da ga ne puštate s uzice, dok se ne nađete u nekom ograđenom prostoru. Takođe, pripremite se na njegovo vođstvo u šetnjama, dok prati sve mirise na terenu. Bigl će uvek pre odabrati njuškanje unaokolo nego slušanje vaših naredbi. Upravo zato, on vam neće biti dobar partner za trčanje, jer će svako malo stati kako bi istražio sve mirise. 

2. Oni su izuzetno glasni 

Ako želite da nabavite jednog, pripremite se na njegovo lajanje i zavijanje na bukvalno sve i svakoga. Upravo je to razlog zašto mnogi ljudi odustanu od kupovine, iako redovni treninzi mogu pomoći u kontrolisanju prekomerne bučnosti. 3. Ne vole da budu sami 

Potrebna im je društvena interakcija više nego ostalim pasminama. Dugo odvajanje od vlasnika kod njih može izazvati teskobu i patnju, ali i nestašluk, poput srušenih kanti za smeće, prljavog veša razvučenog po podu, kao i ostataka papirnatih maramica itd. Upravo zato, i te kako im je potrebno društvo ljudi, još jednog ljubimca ili hobi, koji će ih držati okupiranima. Ako se napolju dovoljno istrči i poigra, neće biti problema. 

4. Vole da žvaću stvari 

Vaš bigl će bez razmišljanja ostaviti zubiće na svemu što mu dođe pod njih. Problem je što kod njih nema razlike između starog i novog, oni samo prepoznaju ljudski miris i to je to. Upravo zato, nije retkost da ćete ga uhvatiti kako vam žvaće nove cipele, koje su se slučajno našle van ormara. Da biste izbegli takve probleme, nabavite mu zanimljive igračke za žvakanje. 

5. Puni su ljubavi 

Vrlo su dobri s decom, ali su isto tako osetljivi na raspoloženja vlasnika. On će uvek shvatiti kad nešto nije u redu. Ako ste npr. povredili nogu, on će pokušati da vam je zaštiti i što brže izleči. Prema strancima će biti nepoverljiv sve dok ga ne pridobiju. Takođe, vrlo će se zaštitnički odnositi prema svojoj teritoriji i porodici. Osim toga, mirne su naravi, vrlo su inteligentni i nemaju većih problema sa zdravljem. 

LABRADOR RETRIVER

Krupan, snažno građen i pomalo zdepast, labrador retriver ima srednje dugačku, široku lobanju, sa jasno izraženim stopom, jakim vilicama, širokim nosem i široko otvorenim nozdrvama. Oči su mu srednje veličine, smeđe ili boje lešnika, nežnog i inteligentnog izraza. Uši su male i vise pored glave, blago zabačene unazad.

Grudni koš je širok i dubok. Noge su snažne. Rep je debeo u osnovi i stanjuje se prema vrhu. Bez resa je, prekriven kratkom dlakom i zaobljen tako da podseća na vidrin rep. Nosi ga veselo, ali ga nikada ne savija iznad leđa. Dlaka je kratka, gusta i čvrsta, bez talasa i zastavica, ojačana nepromočivom poddlakom. Dlaka je uvek jednobojna, a može biti crna, jetreno braon ili žute boje u nijansama od krem do žuto-riđe. Bela tačka na grudima je dozvoljena.

Nepravilnosti u razvoju usta i vilice, međuprostor između sekutića, nedostatak poddlake, bore na glavi, suviše velike ili suviše teške uši i rese spadaju u mane.